Svaki prvi septembar liči mi na jednu veliku proveru koliko još u nama ima onog deteta koje je umelo da se raduje, da se nada i veruje....

Intelektualno, duhovno i moralno siromaštvo kod ljudi ume da stvori potrebu za upinjanjem da svoje unutrašnje praznine maskiraju prividom...

Nigde se u proteklom veku nije toliko mrzelo kao na Balkanu. Brat je mrzeo i išao na brata i u poslednja dva rata, i između, a i nakon...

Potreba za pisanjem ne zavisi od tržišta, već od jednog sićušnog, gotovo nevidljivog unutrašnjeg bića sa kojim pisac živi i koje uporno...

Još kao dete znao sam da napisane reči imaju težinu veću od glasa i da postoje rečenice koje su bliže srcu nego razumu. Ali, ni sada ne...

Dok banjski park leži u jutarnjoj tišini, a vazduh miriše na vlagu, koračam bez žurbe i bez naročitog cilja, kao kad ponekad idemo ka...

U betonskim lavirintima velikih gradova, gde svaki prozor krije neko usamljeno srce, ljudi žive jedni pored drugih, zid do zida, ali pod...

Sećam se predratne Šumadije i Kragujevca iz dečačkih dana, ali ne tako što prizivam slike, nego u grudima osetim toplinu, kao kada se...

Došla su brza, nervozna i zgužvana vremena, koja ljude nagone da zaboravljaju. Najpre su zaboravili smeh, zatim dodir, pa strpljenje. Na...

Kad leto u Levču i Temniću zamiriše na seno, na zrele šljive i povetarac koji silazi niz padine obližnjih brda, u dolini Donjeg Krčina i...

Banje su mesta u kojima vreme ne teče i ne žuri, nego se polako razmiče, kao magla pred prvim jutarnjim suncem. Vreme tamo ne trči za...

Ta tiha glad da budemo viđeni, ta neugasiva žeđ za priznanjem, ta potreba da budemo „nešto“, makar to nešto bilo lažno – to je bolest...

Da se prijatelj može izgubiti dok je još živ, dok ti pruža ruku, dok se još sećate zajedničkih priča, shvatio sam tek u nekim zrelim...

Stigao sam jednog prolećnog jutra, ni mlad ni star, sa koferom u ruci i tihom strepnjom pod pazuhom. Naš prvi susret nije bio bučan. Nije...

U trenucima dok grad spolja izgleda kao da će svakog trenutka da se raspadne pod teretom sopstvene buke, u čoveku se neretko začne neka...

Кada sam odlučio da renoviram stan, mislio sam da me čekaju samo zidovi, instalacije, pločice i parket. Ni slutio nisam da će mi se pod...

U tihim popodnevima, kada sunce izgleda kao da posustaje, Kragujevac je postajao mesto gde vreme klizi, više nego što otkucava. Ljudi su...

Predratni Kragujevac nije bio glasan grad. Bio je živ na način na koji je živa reka pred zoru, kada stane sve osim srca prirode. Ulice...

Leto u koje smo upravo zakoračili, provodim zaokupljen najlepšim poslom na svetu - pisanjem. Osim poneke priče, kolumni za Srpske...

Postoji nešto duboko tragično u čovekovoj potrebi da nadvlada drugoga. Ne govorimo ovde o borbi za opstanak, za hleb, za dom, već o onoj...