Dragan Jakovljević: Uz novogodišnju čestitku

U dvadesetim smo verovali da je život prava linija i da postoji trenutak kada sve stane na svoje mesto, kada neke godine donesu sve odgovore, a mir postane stalni stanar našeg bića. Verovali smo da se mudrost jednostavno stekne, kao knjige na polici, poređane, sortirane i dostupne kad zatrebaju.

A onda su došle te, očekivane godine, i umesto odgovora donele nova pitanja. Umesto sigurnosti, pokazale su krhkost naših uverenja. Trideseta nije bila kapija mudrosti kojoj smo se nadali, već raskrsnica sumnji. Četrdeseta je, pak, umesto spokojstva, donela razumevanje da ni mir nije stalno stanje, već samo dah između dva nemira. I tako je, svaka "okrugla" godišnjica donosila nešto svoje, nama neočekivano.

S vremenom tako naučiš da život sam po sebi ne postaje lakši, već da mi bivamo tiši. S godinama se u čoveku rodi jedna tišina koja više ne traži objašnjenja za sve. Nije to praznina, već prostor u kojem počinjemo da slušamo sebe, druge i sam život.

Sada znam da mudrost ne dolazi kao bujica, nego u kapima, u trenucima kada zaćutimo, umesto da, kao ranije, krenemo da osuđujemo; kada prigrlimo neizvesnost umesto da se borimo protiv nje; kada nam je jasno da ne moramo i ne treba sve da razumemo.

Ova godina me je sa puno strpljenja učila da se suština života ne prenosi rečima, već da se otkriva kad čovek prestane da žuri. Pokazala mi je da ljudska jednostavnost nije siromaštvo duha, već najčistiji oblik bogatstva. U potrazi za dubinom, često smo zaboravljali površinu na kojoj život cveta osmehom, zagrljajem, mirisom hleba ili tišinom pred san.

Naučio sam i nešto što sam dugo osećao, ali nisam umeo da izrazim: pomoći nekome nije samo gest dobrote, već čin samootkrivanja. Onaj ko ne može ničim da nam uzvrati ponekad nam da ono najviše – ogledalo u kojem barem na trenutak vidimo šta znači biti čovek.

Ove godine sam saznao da pobeda ne leži u tome da dobijemo ono što želimo, već da ostanemo dobri u svetu koji nas ponekad na to ne podseća, kako se ne bismo pretvorili u ono što nas je povredilo. Saznao sam kako se čak i iz najneprijatnijih susreta može izaći kao lučonoša, ne zato što je svetlosti tamo bilo, već zato što smo je mi u te susrete i uneli.

Godina koja je za nama potvrdila mi je da se sreća ne čeka, već se gradi od sitnica, od izbora da se smejemo, čak i kada se čini da je lakše i uputnije ćutati. Gradi se od odluke da budemo zahvalni i onda kada nam je logično da treba biti ogorčen.

Svet oko nas nije samo skup događaja, već ogledalo onoga što nosimo u sebi. Sve što nam se dogodilo, bilo lepo ili bolno, stiglo je sa porukama adresiranim na nas. Neke smo odmah razumeli, a neke ćemo tek shvatiti. Ima i onih koje će zauvek ostati tajna, ali i to je u redu. Život ne mora uvek da bude jasan da bi bio smislen i vredan.

Želim vam svetlost ali i mir s tamom; radost, ali i nežnost prema nekim tugama koje svi nosimo.

Neka vam 2026. donese više trenutaka u kojima ćete osetiti da ste tu gde treba da budete. Neka to bude godina u kojoj ćemo manje žuriti, a više biti; manje dokazivati, a više voleti; manje tražiti smisao, a više ga živeti.