Испред нашег "Млинара", на тргу у пештанском кварту Корвин, увек је мноштво голубова. И када их не видите, они су ту негде, скривени у крошњама дрвећа или постројени на стрехама кровова. Будно мотре на нас, госте овог кафеа-пекаре. Нисам видео да их је некада неко на том месту хранио, али то не значи да није. Зашто би иначе чекали баш ту?
Сећам се како сам једном решио да проверим шта ће се догодити ако бацим неколико мрвица из свог тањира на бетон. И, догодило се оно чему се ја нисам надао, али раднице кафеа очигледно јесу: читаво јато голубова је у том тренутку долетело и исто тако муњевито нестало, после неколико тренутака. Пошто су позобале тих неколико мрвица, птице су се поново постројиле на своја стара места и остале да чекају следећег дародавца.
Од тада, свакога дана по неколико пута, са све пунијом шаком мрвица, у башти "Млинара" изводим овај мали ритуал, на видно запрепашћење конобарица, које истовремено, упорно растерују гладне птице. Знају да ће због ове моје пасије морати да, на крају радног дана, проведу који минут дуже на послу, с метлом у рукама. Знам то и ја и управо зато, из дана у дан, очекујем да прекор из њихових погледа добије и своју вербалну форму. Али, она ипак изостаје, јер - шта би оне без сталне муштерије и, што би по њих било много горе, шта би без посла, ако би глас о прекоревању гостију дошао до газде?
Овако, и даље смо насмејани и прељубазни, ма шта нам из погледа избијало. Mи на броју и голубови сити. И мирна Пешта.
Драган Јаковљевић
Comments