Ако просечног посетиоца књижевних промоција упитате зашто одлази на скупове те врсте, мислим да не треба играти на карту његове искрености. Разлози које су људи спремни да саопште као праве, углавном не одговарају истини, јер нам свакодневица сама демантује приче о великој љубави према читању књига и жељи да се буде у току са актуелним кретањима у издаваштву, као масовним појавама. Наравно да има истинских заљубљеника у писану реч и пасионираних пратилаца издавачке продукције, али искуство говори да је број таквих једва довољан за попуњавање тек првог реда у сали. Верујем да би одговори осталих на споменуто питање, уколико су искрени, могли да изгледају овако:
1. Ту сам да испоштујем аутора и да му помогнем. Звао ме је на промоцију своје књиге и подсећао, више пута. Разумем га, јер знате какви су људи, обећају па не дођу. И шта после бива? Брука пред организаторима и новинарима. Све се врти око питања какав је он писац ако ни пола сале није успео да напуни. Може бити непријатно, заиста.
2. Долазим да бих видео позната лица. Увек ми је било интересантно да поредим њихов прави изглед са оним на телевизији, јер се често изненадим. Многи на ТВ-у изгледају крупно и наочито, а кад их видите уживо, ништа посебно - шака јада, такорећи.
3. Пријатно је бити виђен у отменом друштву. Богу и интернету хвала, за то су Фејсбук и Инстанграм идеални. Приђем, културно се представим и питам да ли можемо да опалимо један заједнички селфи и, ако прихвате, то ми је довољно. Знате, тако човеку расте цена, а још нико ме није одбио.
4. Ја не бих, али жена навали, обично када купи неку скупљу гардеробу. Где ћеш да се покажеш, ако не овде? Врло је практично, јер су медији увек присутни, а нема гужве, тако да снматељ једним окретом забележи и ко има више борица на лицу, а камоли ко је шта обукао.
5. Ту сам кад год се осетим мање вредним од других. Добра прилика за подизање морала и враћање у живот оних који су, ко зна због чега, пали у својим очима. Кад видиш тај фини свет, просто се поистоветиш са њим, па ти живот дође некако лакши.
6. Циљ ми је да попуним књигама полицу за коју је моја жена увртела себи у главу да мора да буде пуна. А, погледајте цене у књижарама, па ћете схватити да то није лако постићи. Овако, чим чујем да аутори имају намеру да деле књиге бесплатно, ето ме. Увек седим напред, јер ми се дешавало да останем без књиге ако сам позади, и онда испада да сам узалуд чекао тих сат времена, или више. А, знате како кажу, време је новац, поготово данас.
7. На такве догађаје долазим да бих, кад год ми је то важно, могао да кажем: "Да, било је то баш после промоције нове књиге мог омиљеног писца". Верујте, људи вас после тога гледају некако другачије. Просто вам се обраћају са више уважавања, а чини ми се да је то оно што данас свима нама недостаје.
8. Улаз бесплатан; сала зими топла, а лети хладна; често може нешто и да се попије или презалогаји, онако на чачкалицу... Треба ли вам још неки разлог?
9. Сале за књижевне вечери су ретка места где можете да бирате поред кога ћете сести. А, мени је то, искрен да будем, необично важно. Не бих да се хвалим, али вам могу рећи да сам до сада нанизао све саме успехе на том пољу.
10. Моја преокупација је бележење мудрих мисли. Књижевне вечери су као створене за то, а понекад и једва стигнем све да прибележим. Знате, после ми такве мисли дођу згодне за сваку прилику. О чему год да се у друштву говори, мој коментар је спреман, тако да ми се чини да у свом окружењу важим за прилично мудру особу.
Commentaires