Желим да се захвалим онима који своје мисли и даље, упорно, претачу у слова, речи и реченице, не допуштајући тим искричавим даровима, намењеним садашњем и будућем човеку, да неопажено ишчезну у варљивим сликама свакодневице.
Искрено поштовање за све оне који и даље верују да је борба за реч, утиснута у платно времена, исплативија од неких другачијих борби, у које човек одувек, па и данас радије и одлучније ступа, несвестан трулежи и пропадања којима су подложни плодови таквих његових ратова.
Има међу нама људи који доносе светлост, ретких и тиме драгоценијих, спремних да се свим својим бићем и данас боре како би прекинули ону несрећну нит која идеал неписмености, вековина негован од човека, повезује са данашњом генерацијом следбеника тог усуда, у небројеним појавним облицима примитивизма и прети да својом тамом засени и видокруге будућих.
Дивљење за оне који због таквог делања и таквих својих наума, остају најпре лажно непримећени, а потом и скрајнути, изопштени, презрени, одбачени, унижени, па и забрањени, али чију мисао ништа од овога не може да угуши и спречи да у облику који јој је Творац наменио, стигне до човека, свог јединог одредишта.
Хвала свима који су свесни да ниједна човекова мисао изворно није дар његовог ума, руке или било чега земаљског, већ делић велике и важне опоруке, одаслате из недокучивих нам предела Универзума. Али, од сваког међу нама зависи хоћемо ли имати снаге да те мисаоне драгуље препознамо, сачувамо и повежемо са осталим порукама из даљина, чије писање неће престати све док је међу нама људи светлоносаца, кадрих да нам их донесу.
Comments