Ових дана сам у великој потрази за мајстором за поправку неких уређаја које, какве ли ироније, назвасмо "ситним" кућним апаратима, док још нисмо ни слутили да главобоље у случају њиховог квара могу бити и те како велике. Могућност да нађете мајстора, уколико вам се тако нешто догоди, зависи углавном од величине апарата: што је уређај мањи, биће вам потребна већа свећа за тражење електричара који би се њиме позабавио и обрнуто. Елем, Запад нам је, усисавањем наших мајстора у своје велике и високо платежне чељусти, задао велику муку и избио много новца из џепова. Јер, како сазнадосмо и из слогана једне политичке партије "живот не може да чека", а то укључује и наше потребе за пеглама, феновима за косу, усисивачима, бојлерима, масажерима, радио и другим апаратима. Они су нам, док смо се навикавали на живот у оном чудесном двадесетом веку, можда били и луксуз и питање престижа, али су данас наше потребе за њима преке и насушне.
И док се радионице за поправку кућних апарата гасе и селе у породичне приче из давнина, на њиховом месту ничу сервиси за поправку расположења. Званично их подводе под "угоститељство", али се ја не бих у потпуности сложио са тако поједностављеном дефиницијом. Јер, у многим од тих локала изникле су праве психолошке радионице и саветовалишта, на отвореном или у затвореном, у зависности од актуелног годишњег доба, уз наизменична смењивања групних и појединачних терапија. Буде ту и случајева из домена психијатрије и њима, рекао бих, бармени и конобари као вође таквих сеанси, приступају с посебном пажњом. Она се обично заврши убацивањем госта обнезнањеног од "расположења" у такси и даљим експедовањем истог до кућне адресе, под условом да може да је саопшти (шта бива у супротном, сазнаћете од таксиста, као последњих карика у ланцу за поправку расположења).
Ипак, већина учесника у радионицама за овакве врсте поправки, обично се задржава на умеренијим дозама среће, које им омогућавају да лично позову такси и у њега уђу на сопственим ногама.
Тако се испоставља да, због нервирања услед дефицита сервисера кућних уређаја, лако можете да завршите код њихових колега за поправку расположења, што на крају има сличан резултат: новац сте потрошили и поправке из њиховог домена су заиста обављене. Неке лампице су вам се, после такве поправке, изненада упалиле и силно вас обрадовале сазнањем да је срећа заправо онај часак када судбина на вас заборави.
Драган Јаковљевић
Comments