Kao dvadesetogodišnjaci smo mislili da svaki čovek do svoje tridesete godine nauči sve što se o životu naučiti može i da posle toga na ovom svetu za njega nema tajni ili nedoumica. A kada nam je na vrata pokucala trideseta, zaključili smo da su takva očekivanja bila preuranjena i pretpostavili da životna mudrost ipak stiže kasnije, verovatno oko četrdesete. Iznenadili smo se kada smo i tu granicu kasnije morali da pomerimo za narednu deceniju. I tako, sve do današnjih dana.
Kako godine prolaze, shvatamo da nikome od nas nije dato da lekcije o tome kako živeti nauči za desetku i jednom zanavek. Pogotovo ne treba očekivati da će se to dogoditi u roku koji sami zacrtamo i označimo ga u svom mentalnom kalendaru.
I godina koju upravo ispraćamo je, poput svih prethodnih, za mene bila učiteljica života. Otkrivala mi je ili me podsećala na neke važne, skrajnute istine. Govorila mi je da je život jednostavan i da grešimo u upornim pokušajima da ga učinimo komplikovanim.
Shvatio sam i da je život svojim većim delom sazdan od mojih uverenja, obzira, interpretacija i reagovanja, a tek manjim od događaja koji nam se mogu učiniti važnim.
Svaki trenutak koji sam proživeo, pa i oni za koje sam mislio da su tu kako bi mi obznanili da je nečemu došao kraj, bili su zapravo glasnici novih početaka. Da je tako, ispostavljalo se kasnije, kada sam naučio da je na prevaljene životne etape ponekad potrebno pogledati i odozgo, iz perspektive ptica. Tada nam se ukazuje i ono što hodajući ne vidimo, a što je važno kako bi nam bilo jasnije jesmo li na pravom putu i koliko nam je ostalo do cilja.
U ovoj godini postao sam svesniji da moja želja za pomaganjem drugima, u prilikama kada je to moguće, nije samo to, već i potreba i da nije nužno vezana sa onim što nazivamo dobrom voljom. Sada vidim da je ta potreba u dosluhu sa pozivom Tvorca da barem jednu svoju ruku ispružim ka onima koji ničim neće moći da mi uzvrate za pomoć ili podrušku. Od njih učimo da tajna sreće nije u stalnom traženju većeg, već u otkrivanju umeća da se iskreno radujemo i uživamo u manjem.
Bila je ovo godina koja mi je otkrila da čovekova sreća zavisi od njegove sposobnosti da odvoji težnju ka pobedi od mnogo važnije želje za postignućem; da je od samog dostignuća važniji napor da se prevlada vreme zla; da su lekcije pristigle od nekih loših ljudi dragocene koliko i sreća koju mi daruju oni dobri.
Naučila me je i nečemu što je možda od svega važnije: da je svaki dan bez osmeha uludo potrošen.
Srećna vam Nova 2025. godina!
Comentarios