Поштовање, драги господине, пишем Вам поводом Вашег огласа. Искрено, нисам ни љубитељ ни читалац новина у којима сте огласили да тражите зуботехничарку у својству асистенткиње и све време се питам шта вам је било да се огласите у том смећу од штампе, али добро. Моја мајка би ме сада прекорно погледала и рекла: "Велики си ти сладокусац, дете моје!". Прво из страха, а потом из поштовања, никада нисам смела да је упитам зашто сладокусац и какве то има везе са мојом, по мени лепом навиком, да свему тражим узрок и да те своје потраге не скривам од људи. Сигурна сам да и Ви то цените, па отуда и моја искреност (мислим на смеће). Откад сте дали оглас у тој жутој штампи, прошле су две недеље, а рок за јављање је био десет дана, што значи да Вам се јављам са малим закашњењем. Међутим, то није зато што сам лења или немарна, већ сам, напротив, увек сматрала да је живи контакт најважнији и да непосредни, лични утисак, највише говори. Уосталом, то су рекли и многи писци у својим мудрим мислима, а чини ми се да је до тога највише држао Меша Селимовић (обожавам га, надам се да сте читали његове мудре мисли). Једино што себи могу да замерим, као и свакоме ко је рођен у кругу београдске двојке, јесте то што су ми они наши градови на слово К сви некако исти. Да ли је Краљево, Крагујевац, Крушевац, Куршумлија или неко пето место на слово К, мени је потпуно свеједно (Кикинда је, чини ми се, негде горе, па је зато нисам ни споменула). И управо ту је настао проблем. Пошто, као што рекох, не читам оно ђубре од новина, Ваш оглас нисам видела ја, него Ивана, која је претходне вечери чула за велики скандал на естради. Можете, драги докторе, да замислите колико је била огорчена када је на интернету, испод те вести, нагазила на мину, јер је тамо писало: "Више о томе у штампаном издању". Прво је била љута због ускраћене пуне информације, али већ ујутру није часила ни часа да се о свему детаљно информише из новина. Тако је стигла и до огласа који сте дали и одмах ме о томе обавестила. А зашто касним? Као што сам горе већ написала, у мојој глави настане потпуна пометња када чујем име неког од тих силних градова на К. Шта ми је Ивана тада рекла, не бих смела да се закунем, али сам сутрадан, рано ујутру, купила аутобуску карту за Крагујевац. Тамо сам стигла прилично рано, јер сам рачунала да ћу тиме у очима будућег шефа зарадити додатни поен. Сигурна сам да и Ви држите до раног устајања, драги докторе. Међутим, на адреси коју сам имала нисам затекла Вашу ординацију, него неку жену која израђује хороскопе. Мислила сам прво да Вам је то супруга, па сам била посебно љубазна према њој јер, знате како је, ако код супруге и секретарице оставите добар утисак, рачунајте да је посао завршен. Упитам је где је доктор, а она рече да ће ме радо упутити где год желим, с тим што би било одлично да ми претходно уради хороскоп. Видела је, каже, да су ми се тога дана укрстили неки чудни судбински путеви, па би било корисно за мене да сазнам којим да кренем. Доктор ће да сачека, ништа не брини, а ово ти је на првом месту, јер субина никога не чека, рекла ми је та госпођа, код које сам седела до деветнаест часова. На крају ми је рекла да тога дана ништа не предузимам, већ да покушам сутрадан. Дала сам јој педесет евра за труд, колико је и тражила, па сам поступила према њеном упутству, а и шта сам друго могла, јер се испоставило да ту није било никакве зубарске ординације. Госпођа астролог је била веома љубазна, па је међу гомилом своје литературе одмах пронашла ону жуту штампу са Вашим огласом и онда смо схватиле да Ви нисте у Крагујевцу, него у Куршумлији. Али, не мари, барем сам имала прилику да упознам један диван град, јер је баш тада наишао госпођин сестрић и љубазно понудио да ми покаже све локалне знаменитости. Када сам се пробудила било је девет, али њега тада већ није било у кревету, ни у кући. На сточићу сам затекла цедуљицу са пољупцем и молбу да кључ оставим испод прве саксије и да изађем пре једанаест, јер му после тога стижу супруга и деца. Замислите, пољупчић на папирићу, то je баш било слатко! И тако се ја, сва разнежена, упутим ка аутобуској станици. Рачунам, зашто да се враћам у Београд, кад је сам већ Крагујевцу, а Краљево није далеко. Сат и нешто вожње, рече ми жена на шалтеру. Сигурно се, драги мој докторе, питате зашто Краљево. Ех, била бих срећна да ме је то неко упитао пре него што сам стигла у тај град и схватила да сам га помешала са Куршумлијом. Али, већ је било касно да настављам пут тога дана, јер аутобуси за Куршумлију не иду често. Хвала Богу, ту налетим на једног прељубазног младића који је потпуно разумео моју забуну. Каже, ако већ планирам да се запослим у Куршумлији, било би добро да купим стан негде у близини, најбоље у Крушевцу, јер је то ипак већи град, а није далеко. Он је, какве ли среће, имао стан на продају баш тамо. Па јесте, рачунали смо, зашто бих плаћала кирије сваког месеца, кад је познато да је подстанарство увек бунар без дна. Мањи напор би био да убедим родитеље да ми купе стан у Крушевцу, у томе смо се одмах сложили. Брзо смо стигли у Крушевац и богами, могу вам рећи да ми се момак допао. Вози нека лепа, црвена кола, шта да вам кажем... И наочит је, а и романтичан, што је данас ретка појава. Толико ми се допао да сам му сутрадан све опростила. Шта све? А, да, то нисам написала... Ујутру je у стан упао његов стриц, прави власник, извређао ме на мртво име и питао момка са које ме је штајге покупио, а овај се, замислите, само измигољио, без пољупца, чак и без збогом. Стриц ми је дао свега пет минута да покупим своје ствари и изгубим се из стана. Али нема везе, ионако сам журила за Куршумлију, тако да сам му у суштини захвална што нас је тако рано пробудио. Коначно сам пронашла Вашу ординацију и мало поразговарала са Вашом супругом, која ми је на крају рекла да се не надам превише, јер мисли да сте већ направили ужи избор кандидаткиња. Али, ја сам одлучила да се ипак видимо, јер као што рекох, мени је живи контакт најважнији, а верујем да је и Вама. Зато и пишем ово писмо, које ћу оставити Вашој супрузи, да Вам га уручи кад стигнете у ординацију. Немојте да журите због мене, јер ћу чекати у кафићу прекопута колико год је потребно. Иначе, сигурно се нећете покајати ако ме примите, јер сам веома вредна. Осим тога, тамо где сам претходно радила имала сам обичај да се мало играм са муштеријама, како бих их опустила и забавила пре интервенције, тако што сам им гледала у длан и прорицала судбину за тај и наредни дан. Баш оригинално, зар не? Мислим да сви то воле, а надам се да бисте и Ви желели да чујете шта бих имала да Вам кажем на ту тему. У тој ординацији су ме и због тога сви волели, али је проблем настао када се испоставило да су многи долазили само да бих им погледала у длан, а не због поправке зуба, чиме газда није био баш одушевљен. Заправо, био је бесан, па ме је толико изгрдио, да сам морала да се обратим психијатру, јер сам и сама поверовала да сам вештица. Иначе надам се да више нисам, јер се сада осећам много боље.
У очекивању данашњег сусрета, срдачно Ваша:
Лидија