Dragan Jakovljević: Svako se oslobađa sam

Praznični dani donose mir, a sa njim i potrebu da se ispod niza do sada prevaljenih etapa koje čine život, podvuče crta i načini privremeni zbir. Tom malom ritualu ne pristupam planski, niti svesno. Računanje obično krene stihijski, naizgled samo od sebe, pa se tako i završi.

Misli su me ovih dana vodile ka pitanju mogu li da se prisetim nekog podviga u svom i životima mojih bližnjih, koji je umesto nas postigao neko treći, a zasluge iz ma kog razloga pripisao nama. I, nisam uspeo. Potencijalno osumnjičenih nije bilo ni među ljudima, ni među političkim partijama.

Nepripadanje bilo kojoj političkoj grupaciji donosi dragoceni, viši nivo slobode, kojoj čovek po svojoj prirodi teži. Osim mirne savesti i zahvalnosti sebi za sve što postižete, to nepripadanje daje vam pravo da budete kritični prema svakoj vlasti, u meri u kojoj ona to zaslužuje. Zahvalan sam našim roditeljima što su tako živeli i vaspitavali nas. Jer, ne znam na šta bih danas bio ponosan da je nekog od mojih bližnjih ili mene zapošljavala ma koja partija, da nam je ona gradila karijere ili nas stambeno obezbeđivala.

Ne mislim da sam postigao bog zna šta u životu, ali jesam upravo ono što sam želeo.

Zahvalan sam Bogu i svojim roditeljima, što živim. Zahvalan sam i sebi, na osvojenoj slobodi i mirnom snu. Sada znam da tajna slobode leži u hrabrosti i da oslobodioci ne postoje, već da se svako od nas oslobađa sam.

Slobodu shvatam kao mogućnost da živim kako želim. Ne dugujem nikome, a onima koji meni duguju sve sam odavno oprostio.

Hristos voskrese, srećan Uskrs!