Dragan Jakovljević: NIŠTA LIČNO

- Ako se ne varam, vi pišete? Mislim, pisac ste?

- Da, moglo bi se tako reći.

- Odlično! Želim nešto da vas pitam, ali, molim vas, nemojte to da shvatite lično.

- Slobodno pitajte, neću shvatiti lično.

- Zašto uopšte pišete? Mislim, danas niko ništa ne čita, niti se pisana reč plaća. Nije li to gubljenje dragocenog vremena? Možete toliko korisnih stvari da uradite za to vreme...

- A da li vi redovno dišete?

- Kako to mislite… Pa, dišem, naravno?

- I redovno se hranite?

- Čudna pitanja, zaista... Naravno da se hranim.

- Ništa od toga ne naplaćujete i nije vas briga da li to neko prati?

- Ne razumem, kako bih to naplaćivala? Od uzimanja hrane i udisanja vazduha se živi.

- Isto vam je i sa pisanjem. Drago mi je da se razumemo.

- Ja ipak mislim da se nismo baš najbolje razumeli… Možda sam loše objasnila, ali… Svejedno, vidim da niste shvatili moje pitanje. Možda nekom drugom prilikom.

- Možda…

- Onda, doviđenja

- Doviđenja.