Dragan Jakovljević: Govor peštanske jeseni

I ova peštanska jesen slična je nasmejanom suncokretu, koji samo na trenutak pomoli glavu kako bi nam šeretski namignuo, a zatim brzo nestane iza budimskih bregova.

Posmatram kako se lice miholjskog leta polako kruni i iščezava iza nadolazećih oblaka i za sobom ostavlja bezbroj veselih, rumenkastih darova. Oni će uskoro, s prvim mrazevima, početi da kazuju priče od kojih ćemo živeti, do sledećeg Miholjdana. Šćućureni na kuhinjskim policama ili na vrhovima starih ormara, onima koji poznaju jezik prirode govore o svom postanku, umeću trajanja, plesu s lišćem i svetlošću, ali i o hladnim vihorima sudbine.

Sve je u tim pripovestima uvek obavijeno mirisnim tilom jesenjih boja, u koji život odene takve darove, postajući glasnik njihove radosti. A opet, sve romantično u njima postaje pomalo setno, u dodiru sa nenametljivim, ali sveprisutnim dahom prolaznosti.

Onima, kojima je jezik jeseni još uvek stran, ona uvek ostavi dovoljno vremena da otope svoje hladne aure, okoštale pod čestim naletima zemaljaske nemilosti i pokušaju da ih razumeju.

Posmatrajući je kako polako klizi mojom Prater ulicom (nekada Pavlova - Pál utca) i radoznalo zaviruje na njene balkone, upitao sam jesen otkuda njenim darovima toliko toplih i iskričavih pripovesti, nalik snovima, usred ogrubele jave. Tada mi se približila i došapnula: „One nisu sve sa ovoga sveta. Ti ćeš to razumeti“.

Namignula je, kao da mi poverava najveću tajnu i nastavila da brižno pokriva plodove svojim mirisnim tilom, štiteći ih od jave i svega zemaljskog.

Ne znam da li je trebalo da odam Edit svoj dugo skrivani plan, ali znam da je moja namera da vam u jednom dahu ispričam priču koja me već duže vreme prati, tim činom propala.

- Ako već imaš potrebu da sa nama podeliš tajne Pavlove ulice, učini to onako kako se perle dana nižu na nisku života - rekla je Edit mirno, kada sam je upitao za savet. - Ne sprečavaj ih da se dodiruju, ali im ne ukrštaj tokove, jer bi im mogao povrediti aure. Svaka priča je živa, kao i mi.

Mora da sam izgledao vrlo zabrinuto, kada je prišla i utešnim tonom dodala:

- Ali, ne brini. Sudbine tvojih junaka će same pronaći puteljke i na kraju postati jedno, kao kada rečni rukavci naprave deltu i sjedine se sa svojim morem. Uvir je i tako na kraju svega.

Poslušao sam je, otvorio fajl gotovo završenog romana i oslobodio njegove priče, pustivši da tajne Pavlove ulice, jedna za drugom, same teku i pronađu put do svog uvira. (...)

(Početak romana "Tajne Pavlove ulice")