Dragan Jakovljević: Godišnjica jedne ljubavi

Preostala zrnca u gornjoj polovini peščanog sata moga života upravo su me podsetila da je na današnji dan pre 30 godina njegov korisnik (nikako vlasnik) stigao u Budimpeštu, ponet uverenjem da je moguće živeti od zaljubljenosti u kitnjaste fasade, zanosne bulevare i romantične uličice grada na obalama velike reke.

Danas, toliko godina kasnije, znam da je to moguće, jer ja još od onog davnog proleća samo od toga i živim.

Sve što se u međuvremenu događalo i što nikada nisam uspeo da smestim u jedan ljudski život, jer je on po svojoj prirodi skučen, bilo je u službi snaženja krila te ljubavi.

Budimpešta i ja smo jedno drugom dali mnogo onoga što zauvek ostaje samo naše i ponešto što će, možda, jednoga dana značiti nekim drugim ljudima, nama nepoznatim.

Redovi namenjeni njima su se nizali sve ovo vreme i ne vidim da će skoro biti drugačije.