Dragan Jakovljević: DVA LICA ISTOG SVETA

Dok privezujem bicikl za spoljnu stranu gelendera kafanske bašte, krajičkom oka posmatram lica malobrojnih gostiju. Za jednim stolom dve devojke bezbrižno ispijaju svoj kapućino, čavrljaju o fakultetskim temama, utiscima sa žurke, popularnom pevaču, nekim honorarnim poslovima i veselim kikotom udahnjuju život ovom statičnom mestu.

Za to vreme, za susednim stolom dve vremešne gospođe prisećaju se svojih davnih letovanja u Dubrovniku i na Hvaru, kude današnje političare koji su “sve upropastili”, hvale muziku sedamdesetih, žale se na neuslužne medicinske sestre i opsednutost današnje omladine sobom i mobilnim telefonima.

One prve su sasvim sigurne da sa njima stižu jedno bolje vreme i jedan humaniji svet. Ove druge veruju da su to bolje vreme i taj humaniji svet upravo na odlasku, zajedno sa njima.