Dragana Meseldžija o novoj knjizi Dragana Jakovljevića: Priče zaogrnute humanošću

Кako izgleda kada su granice između paralelnih svetova sve tanje ili na trenutke potpuno nestanu, možemo se uveriti čitajući najnoviju knjigu priča „Muzička kutija“, Dragana Jakovljevića. Ovo delo je po mnogo čemu drugačije od dosadašnjih izdanja autora koji, naizgled obične životne priče svojih junaka predstavlja na neobične načine. Кroz slikovite opise likova i konkretnih situacija, upozorava i na ishode napravljenih izbora, i dobrih i loših (u priči Mudrost na pozajmicu).

Likovi iz Jakovljevićevih kratkih priča su sasvim obični ljudi, koji žive živote bliske našim, ali se neočekivano svi nalaze u krajnje neobičnim situacijama. Usput sami uče i pokušavaju da reše svoje probleme, a u taj proces gotovo neprimetno biva uvučen i čitalac, vođen veštom rukom pripovedača. U pričama prepoznajemo naše komšije, rođake, prepoznajemo situacije, probleme i sopstvene želje i slabosti.

Autor se do sada bavio drugim književnim formama, dok se kratkih priča, kako kaže, klonio. Ne smatraju se one bez razloga najtežim za pisanje, ali ova zbirka kratkih priča pokazuje koliko vešto autor vlada i ovom književnom formom.

Кada je reč o neobičnim situacijama u knjizi, neke priče nose dozu irealnog, ali ne sve. Priča Muzička kutija je atipična, jer nosi i dozu lirskog u sebi i vezana je, kako sam autor ističe, za jedno njegovo emotivno iskustvo.

U pričama takođe ima mnogo psiholoških momenata, pa se sudeći po profilima likova junaka i njihovim karakterima, stiče utisak da autor voli da posmatra i analizira ljude, pogotovo načine njihove neverbalne komunikacije. Кroz slikovite analize njihovog ponašanja autor zaokružuje opisane događaje i pretače ih u veoma interesantne priče, sa obiljem emocija koje izaziva kod čitalaca.

Ne možemo se oteti utisku da su priče inspirisane stvarnim životnim situacijama i ljudima iz okruženja. Međutim, na tu stvarnost se uvek nadoveže i piščeva fikcija, pa u svojim pričama spaja naizgled nespojivo i time situacije o kojima pripoveda čini još neobičnijim.

Jakovljevićeve priče su i poučne, jer čitaoca pokreću na razmišljanje o sistemu vrednosti, kao i sopstvenim prioritetima. Pozadina priča je takođe aktuelna tema - empatija među ljudima, koja se u današnjem društvu u velikoj meri izgubila. Upravo iz tog razloga, ovoj strani naše ličnosti pisac u svojim pričama i te kako posvećuje pažnju, pošto smatra da je nedostatak empatije društveni, a ne samo individualni problem. Možda baš iz tog razloga, Jakovljevićeve priče odišu humanošću. On iz takve, humane percepcije posmatra svoje junake i njihova okruženja, pa svaki nosi neku mudru poruku, u nadi da će njome ovaj svet učiniti bar malo boljim.

Autor duboko govori o zabludama i prijateljima kojih nema nigde kada su najpotrebniji. U pričama je obuhvaćen i sunovrat društva čija je jedna od posledica mnoštvo ljudi bez krova nad glavom koji preplavljuju veliki grad i crtaju mu potpuno novo lice.

Ovo je knjiga koja se čita sporo. Ona to traži, jer mora da odživi svoj život u onome koji čita. Priča po priča, dan po dan, jer svaki segment treba da se slegne i pronađe svoj prostor.

Ima u pričama i mističnog, natprirodnog, pa autor začini radnju i nagna nas na razmišljanje o ljudima koji nas okružuju i određenim situacijama, opominje nas na našu slabost da procenjujemo knjigu na osnovu korica, a ljude na osnovu izgleda, jer istinske vrednosti možemo pronaći tek kada zagrebemo ispod prezentovane nam površine.

Svakako se, autor, dotiče i potrebe ljudi da o njima svi drugi lepo misle i da po svaku cenu zauvek održe tu sliku o sebi. Po cenu zdravlja i po cenu egzistencije. Da tako bude za života, a da se ta idealna slika o njima ne pokvari ni posle, kao u priči Sudnji dan. O puno toga se spotiču ljudi savremenog društva, zbog svoje sujete i slabosti o čemu Jakovljević i piše.

On pravi izlete i podseća na događaje iz prošlosti, koje veštom rukom tka i meša sa sadašnjošću, pronalazeći najtananije i najemocionalnije veze kao u priči Cipele sa onog sveta, gde se suptilno i na mah dotiče stradanja Jevreja, ali i taj mah parališe čitaoca pred količinom emocija koje izaziva autor. Ovo ponavljanje i povezivanje istorijskih događaja, dešava se i u priči Demonstrant (27. mart 1941. i 5. oktobar 2000.)

Jakovljevićeve priče, kojih u ovoj knjizi ima dvadeset, čitaoca drže budnim i radoznalim, dok putuje misaonim svetovima Dragana Jakovljevića i njegovih neobičnih junaka.