Dragan Jakovljević: Šta kada se težnja ka lepoti izrodi u karikaturu?

Moji redovni čitaoci znaju da nikada, ni u jednom svom štivu, bilo ono književno, publicističko ili novinarsko, nisam upotrebio nijednu nepristojnu ili “ružnu” reč, čak ni u citatu. Lišavam ih takvih izraza zato što su naše ulice, a u novije vreme i neki mediji, prepuni sadržaja odenutih u nekulturu i prostakluk.

Ovoga puta bih se, međutim, usudio da načinim izuzetak, ne u nameri da se pridružim kreatorima i promoterima svakojakih prostota, već zato što mi se čini da jedno poređenje, možda pomalo karikaturalno, ali svakako prisutno u našem narodu, prilično verno oslikava pojavu na koju ovoga puta želim da se osvrnem.

Na šta najpre pomislite kada čujete izraz “majmunsko dupe”? Da sam vas to upitao pre petnaestak ili dvadeset godina, verovatno biste duže razmišljali pre nego što odgovorite. U novije vreme velikih premišljanja nema, jer taj deo majmunovog tela spominjemo češće i to samo u jednom kontekstu.

To je upravo pojava na koju je mislila i grupa muškaraca sredovečne i mlađe životne dobi dok je, sedeći u kafiću za stolom do mog, kometarisala usne jedne naočite prolaznice, koje su očigledno bile predmet nekakve intervencije. Jedan iz grupe reče kako bi devojka bila “baš lepa” da joj usta nisu kao “majmunsko dupe”, a ostali se, glasno ili mimikom, složiše sa njim.

Bilo mi je zanimljivo što komentarisanje usana deformisanih hijaluronom i njihovo poređenje sa zadnjicom majmuna kod mladića nije izazvalo iznenađenje ili smeh. Ovakvo poređenje je među muškim svetom postalo toliko često, da ga više niko ne shvata kao pošalicu, već kao standardni opis (ne)željenog efekta (ne)estetske intervencije na ženskim usnama.

O modnom trendu kojem su se najpre podvrgavale samo neke pevačice, zatim pojedine voditeljke i glumice, a na kraju i devojke i žene svih zanimanja i generacija, kod posmatrača još ne čuh pozitivno mišljenje. Razlika je jedino u tome što se spomenuti izraz, vezan za majmuna, uglavnom može čuti u intimnijim grupama, dok ga oni glasniji komentatori ipak zamenjuju uopštenijim, manje slikovitim pojmovima.

I dok sebi postavljam logično pitanje zbog koga se onda današnje devojke i žene podvrgavaju punjenju (ja bih radije upotrebio izraz deformisanju) usana ako se to što čine malo kome dopada, pažnju mi zaokuplja emisija koju vodi jedna popularna domaća pop pevačica. Temperamentna je, rečita i čini se iskrena u saopštavanju sopstvenih stavova, pa odlučujem da zanemarim to što je tokom programa barem podjednako posvećena sebi i svojim iskustvima koliko i gostima u studiju i nastavljam da gledam.

Razgovor o temi sadržanoj u pitanju kako žena posle četrdesete može da nađe partnera, pretvorio se u kolektivnu osudu aktuelnog trenda koji žensku, i uopšte, ljudsku lepotu stavlja iznad duhovne. Voditeljka i tri njene sagovornice iz sveta estrade i glume, kao da su se nadmetale u tome koja će ubedljivije da prekori ljubiteljke estetskih korekcija tela. Najglasnije u toj kritici bile su dve, sa čijih usana nam se obraćalo upravo ono hijaluronsko “majmunsko dupe”. Sve učesnice razgovora ponosno su istakle kako su im oblici lica koje imaju dati “od majke prirode” i bile izričite u stavu da se nikada ne bi podvrgle intervencijama na licu, s tim što je voditeljka ipak imala respekt prema našoj inteligenciji i moći zapažanja, pa je napomenula da redovno stavlja “samo botoks” i ja joj verujem.

Kada su gošće emisije izašle iz studija, zamenila ih je psihoterapeutkinja, u javnosti poznata po ramenu koje redovno razgolićuje, kako bi nam pokazala svoju markantnu tetovažu. Da sam bio u prilici, upitao bih je šta misli o stavu njenih kolega, psihologa, da su tetovažama podložni ljudi nesigurni u svoje unutrašnje duhovne ili intelektualne kavlitete, odnosno oni koji praznine te vrste nastoje da nadomeste iscrtavanjem simbola po svome telu.

I nju i ostale gošće u studiju bih, da sam mogao, upitao i šta misle o verovanju Dostojevskog da će lepota spasiti svet; da li misle da bi pisac, da je živ, svoj stav dopunio napomenom da pod lepotom (ne) podrazumeva onu koja bi, prema zamislima tvoraca i korisnika novih trendova u preoblikovanju ljudskih lica, grudi i zadnjica, trebalo da bude potpomognuta hijaluronom, botoksom, silikonom i drugim hemijskim supstancama.

Ali, pošto prilike za uključivanje gledalaca u emisije ovog tipa obično nema, verujem da im naši utisci nisu ni bitni, baš kao što njihova mišljenja o bilo čemu, nama koji ih gledamo ne bi trebalo da znače ništa, ili barem ne mnogo više od puke zabave.