Dragan Jakovljević: Samoljublje i narcizam su ozbiljni poremećaji ličnosti

Svi se ponekad pitamo koliko danas ima ljudi spremnih da kažu svojoj deci ono što su nama neprekidno govorili naši roditelji: da je sramotno hvaliti se posedovanjem materijalnih dobara i svime što nije nastalo kao kreacija ljudskog duha (poneka pesma, poneka priča, poneka knjiga, poneka predstava...). Zašto? Zato što, draga deco, u našem najbližem okruženju ima i siromašnih ljudi, koji sebi neće moći da priušte odelo koje ste vi skupo platili i stavljate ga putem Instagrama, Fejsbuka ostalih elektronskih mreža, na uvid svetu bez ikakvog posebnog povoda; večeru koju ste takođe skupo platili i fotografišete je za sve koji vas prate na tim mrežama; letovanje na dalekim destinacijama, kojim se takođe neumereno ponosite...

Ali, društvene mreže traže od nas da budemo upravo takvi, hvalisavi i koketni, reći će neko. Tačno, ali postoji i nešto što od davnina zovemo dobrim domaćim vaspitanjem, daleko strarijim od društvenih mreža. Za današnje mlade generacije nisam siguran, ali kada je reč o mojoj, sada već sredovečnoj, znam da smo svojevrememo svi usvajali takve lekcije, što kod kuće, što u školi. I upravo zato ne znam kako danas, na tom ispitu svakodnevno padaju i oni koji odavno nisu mladi.

Čini se da su danas samoljublje i narcizam toliko rašireni, posebno među mladima, da ih mnogi i ne smatraju poremećajima ličnosti, što oni svakako jesu, već društveno poželjnim ponašanjem (jer tobože, “ko ne voli sebe, ne voli ni drugoga”). Stoga mislim da je potrebno podsetiti se šta su samoljublje i narcizam, koji su njihovi simptomi, do kakvih posledica mogu da dovedu ako se ne kontrolišu i kako im stati na put.

Samoljublje je, stoji u jednom psihološkom rečniku, nekritičko obožavanje sebe samog. Oni koji su skloni samoljublju, od egoista se razlikuju po tome što im cilj nije ostvarenje koristi od takvog ponašanja, već zadovoljenje sopstvene sujete. Ipak, From je smatrao da ljubav prema sebi nije isto što i samoljublje, jer čovek koji voli sebe u stanju je da voli i druge ljude. Naprotiv, ličnost kod koje je razvijeno samoljublje ne poznaje sebe, svoje autentično JA, nije u stanju da voli ni druge, ni sebe, već je zaljubljena u svoju idealizovanu sliku. Drugi ljudi su mu potrebni samo da bi ga obožavali i hranili njegovo samoljublje.

U psihoanalizi, ovom pojmu delimično odgovara pojam narcizma ili narcistički poremećaj ličnosti. Ta vrsta psihičkog poremećaja uzrokuje pojačan doživljaj samovažnosti i duboku želju za primanjem pažnje i divljenja; oni koji boluju od narcizma veruju da su ”važniji” od drugih i imaju malo obzira za tuđe osećaje. Ipak, iza maske samouverenosti, krije se krhko samopouzdanje, osetljivo na svaku, pa i najmanju kritiku. Da bi osoba koja pati od ovakvog poremećaja mogla uspešno da se izleči, potrebno ju je suočiti sa stvarnošću. Ako je poremećaj toliko jak da udaljava osobu od društva, potrebno je preduzeti i psihoterapiju.

Narcistički poremećaj ličnosti prepoznaćemo po sledećim simptomima:

- uverenje da smo bolji od drugih,

- maštanje o uzuzetno velikoj moći, privlačnosti i sl.

- uvereni smo da smo posebni i očekujemo od drugih da to uvažavaju,

- teško prepoznajemo osećaje i potrebe drugih,

- očekujemo da se sve naše ideje prihvate, po mogućnosti bez diskusije,

- ljubomorni smo na druge ljude,

- uvereni smo da su i drugi ljubomorni na nas,

- kada postavljamo ciljeve oni su nerealno visoki,

- samopouzdanje nam je slabo,

- preuveličavamo vlastitita dostignuća ili talenat,

- očekujemo konstantne pohvale.

Neki simptomi narcizma mogu biti i posledica visokog samopouzdanja, pa je važno znati koja je razlika između samopouzdanja i samodopadnosti. Samodopadna osoba u mislima podiže sebe na tron, mašta o pažnji koju dobija od okoline i ne podnosi kritike. S druge strane, samopouzdana osoba vrednuje jednako i sebe i druge, objektivno analizira kritike i pokušava iz njih da izvuče nešto korisno.

Ljudi koji pate od narcizma nailaze na brojne probleme u komunikaciji s drugima. Prvo, oni nastoje da monopolizuju komunikaciju stavom: “Zašto da drugi uopšte govore, kada je za njih bolje da slušaju mene, od koga mogu samo da nauče?”

Takva osoba ima unapred definisana očekivanja oko toga kako bi drugi trebalo da se ophode s njom. Voli da ima najbolja i najskuplja materijalna dobra, poput automobila i mobilnog telefona. Ako to nije u stanju da priušti, osećaće frustraciju, a drugima će pokušati da objasni kako je model koji ona poseduje ipak najbolji, uprkos nedostatku argumenata.

Naučna studija objavljena u časopisu Personnel Psychology ističe kako su narcisoidni pojedinci češće u položaju vođe, ali na način da sami preuzimaju takve uloge, jer imaju potrebu da budu iznad drugih ljudi i da ih kontrolišu. Uglavnom, oni su loše vođe, jer su previše posvećeni sebi i svojim potrebama, tako da nisu sposobni da racionalno zaključuju. Tome doprinosi prenaglašena egocentričnost.

Nadalje, narcizam će uticati i na intimne odnose, zato što će taj narcistički bes oko “potrebe za najboljim” rezultirati i željom za najboljim partnerom, koji možda nije dostupan ili nije zainteresovan. Takvim pojedincima narcističke osobe mogu značajno da zagorčaju život svojim nametanjem i nerazumevanjem odbijanja.

Ako do veze ipak dođe, ona bi mogla rezultirati ekstremnim patološkim narcizmom, koji može da povredi mnoge. Jer, ne treba izgubiti iz vida da narcizam i empatija nikada ne idu ruku pod ruku kod narcističkih pojedinaca. Stalna potreba za pažnjom i divljenjem, s vremenom postaju teret koji malo ko može da nosi.

Narcizam se češće javlja u mlađem životnom dobu i može biti posledica nezdravog vaspitanja. Roditelji koji razmaze decu, čine to iz ljubavi, ali nažalost, dete od toga ima više štete nego koristi. Osoba koja je u mladosti navikla na mnogo pažnje, može je očekivati i u kasnijem dobu i pri tom naići na hladan tuš, ako ona izostane.

Postoji i sasvim suprotan primer vaspitanja koji dovodi do pojave narcizma, a to je zanemarivanje ili čak zlostavljanje deteta. Osoba koja je zanemarivana u detinjstvu, može u kasnijem dobu pokušati da nadoknadi pažnju koja joj je bila uskraćena i ta potreba može da dovede do poremećaja ličnosti.

Drugi čest faktor koji dovodi do samodopadnosti možemo nazvati ”efektom prolaznog uspeha”. Na primer, mlada i veoma lepa devojka dobija mnogo pažnje zbog svoje lepote. Posle 10 ili 20 godina ta lepota izbledi, ali potreba za pažnjom ne. Nekada mlada i lepa devojka, koja je navikla na pažnju, ne može da se pomiri s njenim izostankom, pa konstantno sebi ponavlja da je i dalje veoma lepa, tražeći neprekidno ”zasluženo” udvaranje okoline.

Istraživanje sprovedeno na 239 studenata i objavljeno u poznatom naučnom časopisu Computers in Human Behavior ističe kako postoji pozitivna povezanost između korišćenja Instagrama i određenih narcističkih sklonosti. Ova studija otkriva nove motive korišćenja društvenih mreža i naglašava oprez, kako ne bi došlo do razvoja poremećaja ličnosti, s obzirom na to da sve mlađe osobe postaju korisnici društvenih mreža u osetljivim godinama formiranja strukture ličnosti.

Narcizam je, kao što rekosmo, poremećaj ličnosti, što znači da je u pitanju trajno stanje koje se ne može potpuno izlečiti. Ali, može se delovati na ublažavanje simptoma poremećaja, pre svega psihoterapijom. S obzirom na to da narcizam neretko dolazi u kombinaciji s nekim drugim poremećajima ličnosti (na primer, granični poremećaj ličnosti, antisocijalni poremećaj ličnosti), dobro bi bilo proveriti je li sigurno samo o njemu reč.

Posebno opasna vrsta je tzv. maligni narcizam, koji se javlja u kombinaciji s antisocijalnim poremećajem ličnosti. Ova dva poremećaja mogu potpuno da unište kvalitet života osobe, ako se ne poduzmu mere lečenja, jer kombinuju antisocijalnu agresivnost i sumnjičavost, kao i narcistički bes i egocentričnost.

Kao i za mnoge druge poremećaje, i za narcizam postoji test psihološke procene, kojim se može ustanoviti radi li se samo o tom problem ili je u pitanju još neki poremećaj u pozadini. U svakom slučaju, bilo kakvo traženje pomoći u lečenju je mnogo bolje nego nikakva reakcija na simptome, koji ponekad umeju da nam znatno otežaju život.